петак, 05. август 2011.

Čuvanje vina na neobičan način

Odmah na početku sam dužna da se izvinim svima onima koji prate ovaj moj vinski blog, jer me već duže vreme nije bilo sa novim objavama. Ali..svakodnevno pratim koliko ima posetilaca, pa me pozitivno iznenađuje da se on i dalje čita.
Ok, moju odsutnost pravdaju dobri razlozi, kao što je sopstveno venčanje i preseljenje van Srbije. S'obzirom da je to tražilo izvesnu dozu posvećenosti, eto...sada je prilika da se javim sa novim prilozima  :)

U drugoj polovini juna meseca smo moj muž i ja posetili zanimljivu manifestaciju u mestu po imenu "Gornja Radgona" u Sloveniji. Mesto se nalazi uz samu granicu sa Austrijom, malo, ali veoma simpatično. Njihovi meštani su se dosetili zanimljive ideje da probaju na nov način da čuvaju flaširana vina, a evo objašnjenja i kako.
Naime, u jesen, nakon berbe grožđa, pristupa se proizvodnji vina. Ona trebaju neko vreme da odleže u vinskim buradima, da bi nakon tog perioda bila flaširana. Period koji treba vino da odleži u drvenim buradima iznosi od oktobra pa do juna meseca. Nakon toga, flaširana vina se smeste u vinske podrume, gde odleže još dodatni period.
Dosetljivi meštani su tako flaširana vina, umesto u vinski podrum, položili na dno reke Mure koja protiče kroz njihovo mesto.
Flaširana vina zahtevaju precizirane uslove za čuvanje, kao što su mračna prostorija, odnosno okruženje koje pozitivno doprinosi  dugom i harmoničnom starenju vina,  zatim konstantna temperatura koja bi trebalo da iznosi minimalno 11˚C a maksimalno 16˚C i svakako odsutnost bilo koje vrste fizičkih šokova (pomeranje položaja boca, temperaturne oscilacije, vibracije i slično). Osim toga, među najznačajnijim faktorima jesu i visoke vrednosti vlažnosti okruženja (najpovoljnije su između 65% i 80%), kao i mirno mesto. Sve pomenuto što je vinu potrebno, može se pronaći i na dnu reke, zar ne?!   :) 

S'obzirom da domaćinima nije prvi put da spuštaju i vade sa dna reke ovako odležale boce, oni su za sve zainteresovane ovu ideju pretočili u manifestaciju. Tako smo tada 19. juna prisustvovali prvo vađenju prošlogodišnjih vina, a neposredno nakon toga je na dno reke položen novi kontigent boca. U ovoj, nazovimo je operaciji su učestvovali i ronioci, kao i lokalni građevinci koji su potpomogli sa neophodnom mehanizacijom za spuštanje tj. podizanje kovčega sa bocama sa mosta do dna reke. 













U kovčegu se nalazilo oko 120 buteljki koje su prošle proces odležavanja, a isto toliko ih ponovo položeno. Za ocenu ispravnosti, ali i kvaliteta je bila zadužena enologinja, a osim nje, nakon ocenjivanja, vino su mogli da degustiraju i prisutni posetioci.






Kako smo moj muž i ja bili okupirani posmatranjem i fotografisanjem ovog događaja, pa s'toga nismo nabavili čaše na vreme, nismo imali tu čast da ga probamo, međutim, procenjena prodajna cena ovako odležalog vina iznosi 100 eura po boci, pa ostavljam vama na izbor da odlučite iz kog razloga se tako visoko kotira. 


Moram da naglasim da je reč o "Radgonskoj penini", odnosno penušavom vinu, koje je mešavina laškog rizlinga, chardonnay-a i šipon-a, a način proizvodnje je po metodu charmat




 Ukoliko biste bili u prilici i želeli da obiđete njihova vinogorja, poseta ne mora da bude vezana strogo za ovu manifestaciju. Preko cele godine postoji mogućnost da obiđete njihovu "klet" po imenu "Radgonska gorica", odnosno veoma zanimljiv vinski podrum.


Klet je zvanično osnovana prvi put 1852.godine, a obnovljena 1996. 
Pročuo se glas kako su slovenske Radgonske gorice daleko poznate po svojoj penini, a u ovoj kleti ih možete degustirati i kupiti. Tu se čuva oko 12.000 boca različitih sorti vina, koja se nalaze u dve kleti, spojene svodom. Jedna se naziva »Buteljčna klet pod slapom«, a druga »Buteljčna klet pod rimskim kolesom«.
Moram da dodam da se  deo  kleti “pod slapom”, ne naziva tako bez razloga. Tu konstantno kaplje voda, koja je vremenom stvorila brojne stalagnite, odajući tako utisak da se nalazite u pravoj jami. Veoma povoljno utiče na čuvanje vinskih boca, upravo iz razloga što daje konstantnu visoku vlažnost vazduha.  

Na ovom mestu se puni i čuva oko 12 000 boca vina, sortimenta Zlatne Radgonske penine koja se proizvodi po klasičnoj ili šampanjskoj metodi i Srebrne Radgonske penine po charmat metodi.
Osim toga, u ponudi su i vina različitih sortimenata, kao što su: Traminec, Radgonska ranina, Rajnski rizling, Chardonnay, Laški rizling, Beli pinot, Sauvignon, Sivi pinot, Šipon i druge. Za ovu klet su vezane još neke zanimljive priče, koje će vam precizno, jasno i koncizno objasniti njihov vodič, ukoliko ih budete posetili.

Razgledanje kleti se pod stručnim vodstvom mogu obilaziti svaki dan od 7h do 17h, ali je ipak neophodno da se predhodno najavite na e-mail animacija@radgonske-gorice.si .







Toliko za sada. A u sledećem post-u pišem o vinu koje sadrži elemente zlata u sebi.   :)  

Živeli!!!

недеља, 08. мај 2011.

Kako nastaju mehurići u šampanjcu?!

Priča se.....
...kako je legendarni monah Dom Perinjon bio majstor za mešanje vina iz različitih buradi, pa čak i iz različitih oblasti. Svaki put bi vina mešao sa ciljem da dobije novo i "bolje" vino. Tako je, mešajući vina, došao i do još jednog novog, koje mu je stvaralo ogromne probleme, jer je sadržalo mehuriće. Mehuriće je smatrao defektom u vinu, koji treba otkloniti, pa je pokušavao da skine pokožicu sa tek ubranog grožđa u nadi da u sledećem pokušaju u vinu neće biti mehurića. Kako je klimat severoistoka Francuske hladniji, tako se prvi proces fermentacije zaustavlja, pre nego što i dođe do kraja, a na proleće, sa povišenjem temperatura se nastavlja. Prilikom fermentacije se oslobađa alkohol i CO2  (i toplota), ali kako su vina točena u flaše već pre druge fermentacije, tako se oslobođeni CO2 zadržavao u flašama i to je bio problem koji je mučio ovog, danas na daleko poznatog monarha. Pokušavajući da ih suzbije, zatvarao je flaše čvršćim zatvaračima, te bi tom prilikom čak dolazilo i do pucanja flaša. Bilo kako bilo, legenda nije daleko od istine, te stoga, evo današnjeg objašnjenja o nastanku mehurića u šampanjcu.

Mislim da je mnogima već poznato da vina koja sadrže u sebi CO2 se mogu nazivati samo penušavim vinima,a da se imenom šampanjac mogu nazvati samo ona penušava vina koja su poreklom iz istoimene oblasti, na severoistoku Francuske.
Karakteristika šampanjca je da se ono proizvodi od 3 sorte grožđa: Chardonney-a, kao osnove šampanjca i ujedno bele sorte vinove loze, zatim Pinot Noir-a i Pinot Heunier-a. Kod ova dva pomenuta Pinot-a, pokožica se skida sa bobica grožđa, te se na taj način dobijaju bela vina od tamnih sorti (osim kod sorti bojadisera, odnosno one koje imaju obojeno i meso ploda).
Ukoliko je šampanjac proizveden isključivo od bele sorte grožđa (Chardonnay), onda vino nosi oznaku "blanc de blanes". Ukoliko je proizveden i od tamnih sorti grožđa, onda nosi oznaku "blanc de noirs".
Kao što sam već gore i pomenula, metod proizvodnje šampanjca je takav da se osnovnom vinu omogući da po drugi put fermentiše, ali u bocama, jer ukoliko bi se druga fermenacija odvijala u buradima, oslobođeni CO2 se ne bi u istim tim buradima zadržalo, pa bi se na taj način dobilo vino, koje ne sadrži mehuriće. Flaše u kojima se penušavo vino nalazi se zatvaraju plutanim zatvaračima, koje omogućavaju da se oslobodi taman toliki deo pritiska koji bi u slučaju nepropusnijih zatvarača izazvao pucanje flaša usled previsokog pritiska.
Nakon završene fermentacije, u vinu se javlja jedan manji deo taloga koji pozitivno utiče na kompleksnost arome vina, a javlja se kao posledica taloženja ćelija kvasca.
Po nekom pravilu, "obični" šampanjci odležavaju jednu godinu, a najbolji šampanjci odležavaju 3 godine, te takvi nose oznaku "vintage". Razumljivo, pojedine velike kuće svoje "vintage" šampanjce plasiraju na tržište nakon 5 ili čak i više godina odležavanja. Na kraju proizvodnog procesa, neophodno je stvoreni talog ukloniti, što se veoma često radi mašinski, međutim, postoje i pojedine vinske kuće koje i dalje ovaj finalni momenat obavljaju na tradicionalan način-ručno. U ovoj fazi je od izuzetnog značaja sačuvati nadpritisak u bocama.
Da bi se dobilo vino određenog nivoa kvaliteta, grožđani sok (šira) pre fermentacije treba da sadrži oko 24% prirodnog šećera. Ukoliko ga ne sadrži, neophodno ga je dodati. Rastvor šećera i vode omogućavaju prirodno vrenje. U samom procesu fermentacije, jednoćelijski organizmi koriste prirodni šećer i pretvaraju ga u etil alkohol i ugljen dioksid. Ceo proces fermentacije se odvija po formuli:

šećer + kvasac = CO2 + alkohol + toplota   (formula alkoholne fermentacije)

Ja sam u ovoj formuli napisala da su za alkoholnu fermentaciju potrebi kvasci (pored šećera). Moram da naglasim da se za alkoholnu fermentaciju mogu koristiti bakterije, neke končaste gljive i pomenuti kvasci. Međutim, najaktivniji proizvođači etil alkohola su upravo kvasci, pa sam ih stoga direktno uvrstila u formulu. Kvasci mogu biti prirodni (divlji) ili kultivisani (laboratorijski).
Od laboratorijskih, u proizvodnji vina najčešće se koriste kvasci Sacharomyces cerevisiae, Sacharomyces paradoxus  i Schizosacharomyces pombe. Pomenuti kvasci osim što proizvode etil alkohol, u većoj ili manjoj meri razgrađuju jabučnu i vinsku kiselinu (koja se nalazi u samim bobicama grožđa), te daju vinu određene enološke karakteristike.  
Duža fermentacija na nešto nižim temperaturama je cenjenija jer zadržava puno sortnih aroma i aromatičnih materija. Kraća fermentacija koja se odvija na višim temperaturama stvara više tela, ali gubi arome. Optimalna temperatura na kojoj se odvija fermentacija iznosi 15-18°C. Pri spontanoj fermentaciji ispod 15 °C burna fermentacija se prekida, a može i u potpunosti prestati.
Dakle, tajna šampanjca je da u procesu proizvodnje vina, postoje dve, umesto jedne fermentacije, pri čemu se u drugoj fermentaciji dodaju šećeri kako bi se izazvalo oslobađanje ugljen dioksid-a i na taj način se dobilo penušavo vino.
Da bi svako od nas mogao da "pije zvezde", bocu šampanjca je neophodno otvarati bez pucnja, jer to znači gubitak dragocenog gasa. Bocu treba držati pod uglom od 45 stepeni, jednom rukom držeći za čep, a drugom rukom okretati osnovu boce i to sve do onog momenta dok ne registrujete kratak "uzdah".

Ovo bi bilo u najkraćem objašnjenje proizvodnje Šampanjca, odnosno penušavih vina. Ukoliko ste imali prilike da pijete pravi šampanjac, dakle, upravo onaj iz oblasti Šampanja, napišite slobodno svoje impresije.

уторак, 05. април 2011.

Dekanter

Svaki pravi ljubitelj vina bi posudu zvanu dekanter trebao da ima i u sopstvenom domu, umesto da je samo sa vremena na vreme "sretne" u nekom od restorana. Priznajem da sam mislila da je dekanter jedna čista foliraža kada su krenule priče o njemu dok sam još bila prva godina studija. Međutim, zaista ima konkretnu ulogu u vinskom svetu.
Pobornici očuvanja sopstvenog jezika bi ga nazivali pretakač, iako se najčešće kod nas koristi njegova izvorna reč (inače francuska) décanter. Materijal je staklo, zapremine oko 2 litre i ono što je ipak osnovno kod dekantera jeste da mu je dno široko. Uloga dekantera je ta, da se prilikom otvaranja (najčešće) crvenih vina, ona pretoče u dekanter kako bi se odvojio vinski talog od bistre tečnosti vina. To se posebno odnosi na vina koja su odležala duže vreme, najčešće vina starija od 3 godine, kao i na arhivska vina.Osim toga, vina pretočena u posudu sa širokim dnom se pre posluživanja na ovaj način "prozrače", odnosno do njih dopre nešto više kiseonika, kako bi arome i mirisi u vinu došli do izražaja.
Vina se čuvaju najčešće u horizontalnom položaju, pa se vremenom vinski talog nakupi upravo po dužini flaše, te je pre otvaranja boce neophodno ispraviti je u vertikalan položaj i u istom položaju je ostaviti neko vreme (makar jedan dan).
Ukoliko vino u sebi nema taloga, onda se jednostavnim presipanjem vina iz boce u dekanter vrši aerizacija vina i samo iz tog razloga ga dekantiramo. Međutim, ukoliko u vinu ima taloga, osim pomenute aerizacije, dekantiranje je neophodno, a stručno dekantiranje bi trebao da obavi somelijer uz pomoć sveće, te se na taj način izbegava presipanje i najmanjeg dela taloga iz boce u kojoj je vino odležalo. Ovaj postupak se obavlja na posebnom stolu, ali ipak u prisustvu osoba koje će konzumirati vino. Maloj količini vina somelijer treba da proveri kvalitet na licu mesta, a zatim da pristupi dekantiranju. Postupak treba da bude izveden vrlo pažljivo, uz plamen sveće. Nakon pretočenog vina, dekanter treba kružnim pokretom promešati i nakon toga se vino služi gostima.




Prosečna cena dekantera se kod nas (Novi Sad) kreće oko 750 dinara. Može se naći u prodavnicama čaša  :)))   ali zavirite i u Merkatoru (nekada sam tamo videla da se prodaje). Za jedan dekanter od kristala, cene se kreću od 3100 do 3500 dinara i može se poručiti i preko interneta.

четвртак, 31. март 2011.

Vina poznatih javnih ličnosti

Javne ličnosti se polako jedna za drugom okreću novim zanimanjima, a to je ni manje ni više nego vinogradarstvo i vinarstvo. Mnoge od njih su plasirale sopstvene marke vina, ali mnoge od njih kupuju površine pod vinogradima i prave vina iz sopstvenih vinograda. E sad, koliko je njih direktno u tom poslu veliko je pitanje, ali da...oni sebe nazivaju novopečenim vinarima. Neki od njih su:

Antonio Banderas - suvlasnik vinogradskog imanja u rodnoj Španiji. On je u martu 2009-e kupio 50% vinograda na severu Španije, površine 250 ha, na obali reke Douro (oblast koja je specijalizovana za uzgajanja vinskih sorti grožđa, ali i gde uspevaju masline). Namera mu je da na posedu izgradi  mali hotel za smeštaj ljubitelja vina i da se posveti vinskom turizmu. 


 Madonna - "Madonna" vina je odlučio da plasira njen otac Toni Čikone. Proizvodnju svojih vina je unapredio tako što je tržištu ponudio 5 vrsta vina dostupnih iz 5 sorti (neke od tih 5 sorti su Pinot Noir, Chardonnay i Cabernet Franc). Ova vina, jednostavno nazvana "Madonna" su ponuđena tržištu krajem 2006-e godine. Naravno, ona nema nikakvog direktnog kontakta sa proizvodnjom vina, dovoljno je bilo da da odobrenje ocu da ih pravi u njeno ime. Prodaja vina kroz ovakvo unapređenje je naglo porasla, a kako kaže njen otac - to su Mičigen vina   :)



Simply red - frontmen ove grupe Mick Hucknall 2005-e u Rimu je prezentovao svoju sicilijansku marku vina, koju je nazvao Il Cantante. Uz pomoć vinara Salvo Foti- ja, odlučio je da se okrene novom zanimanju. Kako je u svom govoru rekao, ideja mu je da njegova vina odražavaju i pokažu poštovanje prema sicilijanskim vinima.


Sting - na svom imanju u Toskani je na početku vinogradarske karijere proizvodio "samo" 30-ak hiljada boca vina, namenjeno Britanskom tržištu i tržištu SAD-a. Osim vinogradarstva, na svom imanju se bavi i organskom poljoprivredom, gde proizvodi voće, povrće, maslinovo ulje i med, bez tretiranja pesticidima. Njegov sortiment u vinogradu do sada pretpostavljam da je i širi, ali su sorte sa kojima je započeo bile Kabernet i Merlot.

  

Roberto Cavalli - čak ima i svoju vinsku fun page na fejsu. Ok, kako sam baš tamo i pročitala, ovo vino je mešavina Merloa, Cabernet Sauvignona, Cabernet Franca, Petit Verdota i Alicante Bouschet-a. Vino dozreva oko 18 meseci u malim hrastovim buradima, pa još oko 12 meseci u bocama, nakon čega idu u prodaju. Svake godine, dizajn boca će biti drugačiji. 

Naravno, imati svoje brend vino nije mogla da propusti ni Paris Hilton. Ambalaža je limenka, a nazvala ga je Rich Prosecco. Kako joj je izgledala reklamna kampanja, ne smem ni da napišem, ali je u njenom stilu (sad je malo jasnije, zar ne?!). Negde sam pročitala da je svoje vino u limenci čak i pre nje imao Francis Ford Copolla, koji ga je prodavao za 2 dolara, a reč je o nekom penušavom vinu u limenci, koji se zove "Sofia". Ko je od koga maznuo ideju, možda čak nije ni bitno, oboje se guraju na tržištu. 

Pročitala sam na raznim internet stranama da se sa vinogradarstvom bave i Sam Neil (glumac) koji proizvodi vina na Novom Zelandu; Chlif Richard (muzičar), sa svojim vinogradom u Portugaliji...ali i mnogi drugi. 

Kod nas, od poznatih lica, vinogradarstvom i sopstvenom proizvodnjom vina, odlučio je da se bavi, ni manje ni više, nego bivši premijer Zoran Živković. Kako sam kaže, na taj način je uspeo da sebi obezbedi posao za ceo život. Lepo, zar ne?  ;) Nakon što je odlučio da se povuče iz politike, zakupio je zemljište na površini od 47 ha zemlje u Krčedinu (Vojvodina). Tu je podigao vinograd i pri tome zasadio 165, 105 sadnica vinove loze. Vinsku kuću je jednostavno nazvao "Živković". Logično, zar ne? Cene vina iz njegove vinske kuće se kreću od 700 do 1300 dinara i imaju dobru tendenciju da osvoje tržište.



среда, 23. март 2011.

Svečinski praznik pomladi

U subotu, 19. 03. 2011. u mestu Svečina (opština Zgornja Kungota) u blizini Maribora, praznovao se dan koji pozdravlja doček proleća. Zapravo, to je bio vinski dan. Ako bi trebala sa nečim da ga uporedim, to bi kod nas u Sremskim Karlovcima bio grožđenbal, uz nekoliko razlika. Grožđenbal na jednom mestu okupi vinogradare i vinare (najčešće) sremskog područja, gde se oni izlažu na pojedinačnim štandovima. U Svečini je manifestacija koncipirana tako, da se krećete od jednog do drugog vinara u samom mestu, obilazeći njihove vinoteke, vinske podrume, ali i same vinograde, pa tamo na licu mesta degustirate njihova vina, uz zakusku "s' nogu". U okviru dana pomladi bila je otvorena mogućnost da obiđete 20 vinskih kuća. Manifestacija je trajala od 10 do 19 časova. Zbog vremenskog ograničenja koje smo mi imali, nismo bili u mogućnosti obići baš svakog vinara, jer smo kasno pristupili na start.
Da ne bih za svakog vinara ponaosob iznosila impresije (koje su izuzetno pozitivne :) ), kroz fotografije se nadam da ću dočarati makar delić te manifestacije. 




































Na linku http://www.svecina.com/html/praznik.php  su predstavljeni vinari ovog rejona, gde se možete informisati o njihovim vinima. Lično su mi se izuzetno dopali, pa moram i da ih pohvalim Muskat Otonel, vinarije Šerbinek, Sauvignon vinarije Elšnik i definitivno Modri Pinot vinarije Gaube. Njihov Modri Pinot sa mirisom  pržene kafe i blagom voćnom aromom na šljivu, šta da kažem...izvanredan!