петак, 05. август 2011.

Čuvanje vina na neobičan način

Odmah na početku sam dužna da se izvinim svima onima koji prate ovaj moj vinski blog, jer me već duže vreme nije bilo sa novim objavama. Ali..svakodnevno pratim koliko ima posetilaca, pa me pozitivno iznenađuje da se on i dalje čita.
Ok, moju odsutnost pravdaju dobri razlozi, kao što je sopstveno venčanje i preseljenje van Srbije. S'obzirom da je to tražilo izvesnu dozu posvećenosti, eto...sada je prilika da se javim sa novim prilozima  :)

U drugoj polovini juna meseca smo moj muž i ja posetili zanimljivu manifestaciju u mestu po imenu "Gornja Radgona" u Sloveniji. Mesto se nalazi uz samu granicu sa Austrijom, malo, ali veoma simpatično. Njihovi meštani su se dosetili zanimljive ideje da probaju na nov način da čuvaju flaširana vina, a evo objašnjenja i kako.
Naime, u jesen, nakon berbe grožđa, pristupa se proizvodnji vina. Ona trebaju neko vreme da odleže u vinskim buradima, da bi nakon tog perioda bila flaširana. Period koji treba vino da odleži u drvenim buradima iznosi od oktobra pa do juna meseca. Nakon toga, flaširana vina se smeste u vinske podrume, gde odleže još dodatni period.
Dosetljivi meštani su tako flaširana vina, umesto u vinski podrum, položili na dno reke Mure koja protiče kroz njihovo mesto.
Flaširana vina zahtevaju precizirane uslove za čuvanje, kao što su mračna prostorija, odnosno okruženje koje pozitivno doprinosi  dugom i harmoničnom starenju vina,  zatim konstantna temperatura koja bi trebalo da iznosi minimalno 11˚C a maksimalno 16˚C i svakako odsutnost bilo koje vrste fizičkih šokova (pomeranje položaja boca, temperaturne oscilacije, vibracije i slično). Osim toga, među najznačajnijim faktorima jesu i visoke vrednosti vlažnosti okruženja (najpovoljnije su između 65% i 80%), kao i mirno mesto. Sve pomenuto što je vinu potrebno, može se pronaći i na dnu reke, zar ne?!   :) 

S'obzirom da domaćinima nije prvi put da spuštaju i vade sa dna reke ovako odležale boce, oni su za sve zainteresovane ovu ideju pretočili u manifestaciju. Tako smo tada 19. juna prisustvovali prvo vađenju prošlogodišnjih vina, a neposredno nakon toga je na dno reke položen novi kontigent boca. U ovoj, nazovimo je operaciji su učestvovali i ronioci, kao i lokalni građevinci koji su potpomogli sa neophodnom mehanizacijom za spuštanje tj. podizanje kovčega sa bocama sa mosta do dna reke. 













U kovčegu se nalazilo oko 120 buteljki koje su prošle proces odležavanja, a isto toliko ih ponovo položeno. Za ocenu ispravnosti, ali i kvaliteta je bila zadužena enologinja, a osim nje, nakon ocenjivanja, vino su mogli da degustiraju i prisutni posetioci.






Kako smo moj muž i ja bili okupirani posmatranjem i fotografisanjem ovog događaja, pa s'toga nismo nabavili čaše na vreme, nismo imali tu čast da ga probamo, međutim, procenjena prodajna cena ovako odležalog vina iznosi 100 eura po boci, pa ostavljam vama na izbor da odlučite iz kog razloga se tako visoko kotira. 


Moram da naglasim da je reč o "Radgonskoj penini", odnosno penušavom vinu, koje je mešavina laškog rizlinga, chardonnay-a i šipon-a, a način proizvodnje je po metodu charmat




 Ukoliko biste bili u prilici i želeli da obiđete njihova vinogorja, poseta ne mora da bude vezana strogo za ovu manifestaciju. Preko cele godine postoji mogućnost da obiđete njihovu "klet" po imenu "Radgonska gorica", odnosno veoma zanimljiv vinski podrum.


Klet je zvanično osnovana prvi put 1852.godine, a obnovljena 1996. 
Pročuo se glas kako su slovenske Radgonske gorice daleko poznate po svojoj penini, a u ovoj kleti ih možete degustirati i kupiti. Tu se čuva oko 12.000 boca različitih sorti vina, koja se nalaze u dve kleti, spojene svodom. Jedna se naziva »Buteljčna klet pod slapom«, a druga »Buteljčna klet pod rimskim kolesom«.
Moram da dodam da se  deo  kleti “pod slapom”, ne naziva tako bez razloga. Tu konstantno kaplje voda, koja je vremenom stvorila brojne stalagnite, odajući tako utisak da se nalazite u pravoj jami. Veoma povoljno utiče na čuvanje vinskih boca, upravo iz razloga što daje konstantnu visoku vlažnost vazduha.  

Na ovom mestu se puni i čuva oko 12 000 boca vina, sortimenta Zlatne Radgonske penine koja se proizvodi po klasičnoj ili šampanjskoj metodi i Srebrne Radgonske penine po charmat metodi.
Osim toga, u ponudi su i vina različitih sortimenata, kao što su: Traminec, Radgonska ranina, Rajnski rizling, Chardonnay, Laški rizling, Beli pinot, Sauvignon, Sivi pinot, Šipon i druge. Za ovu klet su vezane još neke zanimljive priče, koje će vam precizno, jasno i koncizno objasniti njihov vodič, ukoliko ih budete posetili.

Razgledanje kleti se pod stručnim vodstvom mogu obilaziti svaki dan od 7h do 17h, ali je ipak neophodno da se predhodno najavite na e-mail animacija@radgonske-gorice.si .







Toliko za sada. A u sledećem post-u pišem o vinu koje sadrži elemente zlata u sebi.   :)  

Živeli!!!