mmmm...medovača

Ako bi pričali o pravoj medovači, koju su poznavali i stari Slaveni, onda bi tu bila reč o mešavini čistog meda i vode. Tako mešana komina bi se kuvala, dok šećer ne pređe u alkohol. Dakle, u najkraćem rečeno, medovača jeste mešavina meda i vode  :)  nakon odležavanja, ako je moguće što dužeg (ali makar 2 godine), tako dobijena, poprima prefinjeniji ukus, finiju aromu, a prava je poslastica ukoliko je odležala u novim, hrastovim buradima.

Međutim, na taj način dobijena, ima izuzetno visoku cenu, za 1 litru medovače je potrebna velika količina meda, jednostavno se ne bi isplatilo proizvoditi je u većoj količini za prodaju. Postoje i prednosti pravljenja direktno na ovaj način i ta serija proizvodnje je vrlo ograničena, uglavnom za lične potrebe.

Osim termina "medovača", postoje razni sinonimi koji se koriste za ovo piće. Međutim, neki od njih ipak opisuju rakije, likere koji podsećaju na pravu medovaču, imaju elemente i sličan ukus kao i sama medovača, a da su uz to, pristupačniji. Danas, ako kupite medovaču, dobićete zapravo liker, odnosno slatku rakiju od meda.

Osnovni način za spravljanje ovakvih pića sa sastoji u tome da se u sirovinu koja će se fermentisati (grožđe, šljiva, ringlov, jabuka) dodaje med. Odnos može da bude takav da na 100 kg sirovine se dodaje 5-7 kg meda. Grožđe i šljiva su skuplji u odnosu na ringlov i jabuku kao sirovine. Mislim da je ringlov još i najjeftiniji, mada kod nas jabuka nije u deficitu, najduže se može čuvati u hladnjačama pod kontrolisanim uslovima (i do 9 meseci) i sortiment je dosta raznolik, s'toga parira ringlovu u ceni. Što se meda tiče, u zavisnosti koju vrstu meda dodajemo-razlikuju se i cene, ali i boja i ukus kasnije u finalnom proizvodu. Nakon sjedinjavanja sirovine i meda, pristupa se fermentaciji i nakon što proizvod prevri, pristupa se destilaciji, pečenju. Nakon ovog postupka, konačni proizvod ne bi smeo da ima preko 40% alkohola, svakako da može da ga ima i više nego duplo manje.

U tako dobijenoj rakiji se izdvoji jedan deo, da bude temperature maksimum 40 stepeni i dodaje med, minimum oko 3 kg, ali i više. U tom uzorku rakije se pomenuta količina meda rastopi (uzorak rakije ne sme biti preko 40 stepeni, jer se preko te temperature gube svojstva meda). Kada se med rastopi, sjedini se sa preostalom količinom rakije.

Tako dobijen proizvod se čuva isključivo u drvenim (poželjno hrastovim) buradima.

Ah, da....ovakvo piće se služi u čašama kao i za bilo koji drugi liker, uz to da se piće drži na ledu   :)