Prema legendi, bermet je proizvela porodica Ćirić u Sremskim Karlovcima, čuvali su ga za svadbu svog muškog naslednika, ali kako je dečaka pregazio voz, vino niko nije hteo da proba.
Ovo retko vino proizvodi se u ograničenim količinama od svega 15000 do 20 000 boca godišnje, a samom tom činjenicom dobija na značajnosti i upečatljivosti.
Proizvodnja se odvija tako da se u burad stavlja red grožđa, red aromatičnih trava i tako do vrha, kada se na posletku zalije prošlogodišnjim vinom. Zalije se tako da nešto vina i prelije, bure se zatvara i tako čuva 3 meseca.
Od aromatičnih travki i špecija, među 27 koliko ih se unosi u bure, neke od njih su pelen, koji otvara apetit, zatim suvo grožđe, suve smokve, rogač, slačica, oraščić, vanila i druge.
Bermet jeste tradicionalno karlovačko vino. Nekada je bilo izuzetno popularno. Bečki dvor je za vreme Austro-Ugarske vladavine na ovim prostorima, unapred kupovao litre ovog nektara od Karlovčana za svoje potrebe. Postoji podatak da je najdraži dar dvoru u Londonu bio, kada na poklon iz Beča dobiju bermet. Takođe je na potonulom Titaniku pronadjeno nekoliko boca bermeta. Među vlastelom je ovo piće bilo izuzetno popularno.
Njegov recept je kod sremaca dugo bio čuvan, kao tajna. Danas, postoji nekoliko vrsta bermeta koji se na ovim prostorima proizvode. Glavna podela im je na beli i crveni bermet.
Ovo retko vino proizvodi se u ograničenim količinama od svega 15000 do 20 000 boca godišnje, a samom tom činjenicom dobija na značajnosti i upečatljivosti.
Proizvodnja se odvija tako da se u burad stavlja red grožđa, red aromatičnih trava i tako do vrha, kada se na posletku zalije prošlogodišnjim vinom. Zalije se tako da nešto vina i prelije, bure se zatvara i tako čuva 3 meseca.
Od aromatičnih travki i špecija, među 27 koliko ih se unosi u bure, neke od njih su pelen, koji otvara apetit, zatim suvo grožđe, suve smokve, rogač, slačica, oraščić, vanila i druge.
Proizvodnja bermeta je određeno vreme bila obustavljena, da bi se kasnije ponovo pokrenula i vratila nekadašnji sjaj. Očekuje se da će pored šljivovice, dobiti međunarodni sertifikat (možda ga već i ima :) ) i na taj način postati zaštićeno nacionalno piće Srbije (ili bolje rečeno Vojvodine) sa geografskim poreklom.
Svakako da postoji nekoliko vrsta bermeta, u zavisnosti od proizvođača. Specifičnost nekih od njih je u procentualnoj zastupljenosti alkohola. Bermet sa 16% alkohola se klasifikuje kao desertno vino i sa tim sadržajem alkohola se lakše razvijaju mirisne materije. Bermeti sa 18 % alkohola se klasifikuju kao likersko piće i sa takvim sadržajem alkohola, mirisne materije nešto teže dolaze do izražaja.
Bermeti koje preporučujem jesu bermet porodice Živanović iz Sremskih Karlovaca (i svakako moje drage školske drugarice), bermet Kiš i meni lično omiljeni crveni bermet Kovačević, sa neverovatnim mirisom, ali svakako i ukusom koji asocira na ukus medenog srca :)
Bermet je odlična kombinacija sa kuglof-om i prvom prilikom ga probajte zajedno (ukoliko niste), prvom prilikom na nekoj od brojnih manifestacija.
 |
| bermet Kovačević |
 |
| bermet Kiš |
 |
| vinarija Živanović |
Нема коментара:
Постави коментар