Svečinski praznik pomladi

U subotu, 19. 03. 2011. u mestu Svečina (opština Zgornja Kungota) u blizini Maribora, praznovao se dan koji pozdravlja doček proleća. Zapravo, to je bio vinski dan. Ako bi trebala sa nečim da ga uporedim, to bi kod nas u Sremskim Karlovcima bio grožđenbal, uz nekoliko razlika. Grožđenbal na jednom mestu okupi vinogradare i vinare (najčešće) sremskog područja, gde se oni izlažu na pojedinačnim štandovima. U Svečini je manifestacija koncipirana tako, da se krećete od jednog do drugog vinara u samom mestu, obilazeći njihove vinoteke, vinske podrume, ali i same vinograde, pa tamo na licu mesta degustirate njihova vina, uz zakusku "s' nogu". U okviru dana pomladi bila je otvorena mogućnost da obiđete 20 vinskih kuća. Manifestacija je trajala od 10 do 19 časova. Zbog vremenskog ograničenja koje smo mi imali, nismo bili u mogućnosti obići baš svakog vinara, jer smo kasno pristupili na start.

Da ne bih za svakog vinara ponaosob iznosila impresije (koje su izuzetno pozitivne :) ), kroz fotografije se nadam da ću dočarati makar delić te manifestacije. 

 

Na linku http://www.svecina.com/html/praznik.php  su predstavljeni vinari ovog rejona, gde se možete informisati o njihovim vinima. Lično su mi se izuzetno dopali, pa moram i da ih pohvalim Muskat Otonel, vinarije Šerbinek, Sauvignon vinarije Elšnik i definitivno Modri Pinot vinarije Gaube. Njihov Modri Pinot sa mirisom  pržene kafe i blagom voćnom aromom na šljivu, šta da kažem...izvanredan! 

Trieste spritz kon aperol

Severna Italija jeste poznata po svojim vinskim regijama, dobrom vinu i vinskim cestama baš u regiji Friuli. Međutim, kada smo nedavno moj momak Borut i ja posetili Trst, šetnjom kroz grad i obilaskom znamenitosti, najmanje što sam očekivala jeste da ćemo u sred grada probati jedan izuzetno dobar koktel na bazi vina. 

Zapravo, jednom takvom šetnjom kroz centar grada smo primetili da u baštama veliki broj ljudi pije isto piće. Visoke čaše, rosé boja, natočeno do polovine....i eto, ajde da probamo i mi.   :)

Naručivanje Špric kon aperola u Trstu ne bi trebao da bude problem. Jednostavno konobaru uperite prst prema piću na jednom od susednih stolova i stvar je rešena, međutim, mi smo se ipak predhodno informisali makar o nazivu ovog pića   ;)

Spravlja se kombinacijom 3 stvari: penušavog vina Proseko, mineralne vode i Aperola. Aperol je sličan kampariju, ali nešto blaži. 

  

Čarobni napitak dobijen ovom mešavinom zaista privlači veliki broj ljudi, kako domaćina tako i turista. Ukoliko biste pokušali sami da ga napravite, poslužite se sledećim receptom:

U veću čašu za belo vino sipati 1 dcl belog penušavog vina (Prosecco), dodati 0,03 aperola i nešto mineralne vode (oko 1 dcl, ili po vašem ukusu eksperimentišite). Na sve to dodate 3 kocke leda (ili više) i jednu krišku crvene pomorandže. Neki dodaju i maslinku, ali predpostavljam da je sa crvenom narandžicom bolji predlog. 

Kad sam već pomenula vino Prosecco, moram da dodam da je reč o penušavom vinu koje direktno konkuriše šampanjcu. Šampanjac i Proseko razlikuje samo geografija. Ono što je Šampanjac za Francusku - to je Proseko za Italiju i Kava za Španiju. Može se čak reći da su ova tri vina ista. Sadrže mehuriće i proizvode se od belog vina. Prosecco, kao i famozni koktel, potiče iz italijanske vinske regije Veneto (Venecija). Karakteriše ga blagi voćni ukus. Dok se kod šampanjca drugi proces vrenje odvija u samoj flaši, kod Prosecco-a se drugi proces vrenja odvija u većim čeličnim posudama. Savetuje se da se konzumira u naredne dve godine od momenta proizvodnje, jer se u ovom vinu dešava da vremenom gubi mehuriće. 

U Italiji se konzumira u svim prilikama, dok se u većini drugih zemalja koristi kao aperitiv. Osim špric kon aperola, koristi se i za spravljanje drugih koktela. 

Dakle...ukoliko se uputite ka Italiji, ili dočarate ukus Italije kod svoje kuće, pokušajte sa ovim koktelom. Sigurna sam da će se dopasti i onim izbirljivijim konzumentima   :)))

Modra Frankinja - Olimje

Sobzirom da sam u predhodnom post-u pisala o mestu Olimje i o jednoj vrsti vina koje sam tamo probala, odlučila sam da napišem poseban post za drugo vino iz ovog mesta.

Reč je o vrsti vina Frankovka, odnosno Modra Frankinja, kako je domaćini zovu. Poreklo ove sorte vinove loze se vezuje za Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i/ili za Nemačku, pa se na izvestan način može reći da je ovo i autohtona slovenačka sorta. Kako se Olimje nalazi u vinorodnom delu Posavje, u kom su najbolji uslovi za gajenje frankovke, vino je bilo očekivanog kvaliteta. 

Boja vina je plavo-crveno, sa blagim ljubičastim odsjajem, nešto tamnije, zatvorenije boje. Miris vina asocira na voće, naročito na jagodaste voćne vrste, tipa borovnice i maline. Ukus vina je pun, sa uravnoteženim odnosom kiselina i šećera.

U posavju je Modra Frankinja vodeća sorta za crvena vina. Klimatski uslovi veoma utiču na kvalitet ove sorte, te Posavje po klimatu nudi odlične uslove za gajenje ovog kultivara.

Idealna zrelost se dostiže nakon 5 do 6 godina odležavanja. Vino ima oko 12 vol.% alkohola, prijatnu svežinu, koja se i sa starenjem dugo zadržava. Ovu sortu vinove loze odlikuje i velika količina antioksidanata koji se nalaze ispod pokožice ploda, u prvom redu resveratrola, koji snižava holesterol kod ljudi. Istovremeno, sprečava nastajanje kancerogenih oboljenja, te se vino ove sorte može i preporučiti za konzumaciju u određenoj količini. Ta količina ne bi trebala da prelazi 1 dcl čistog vina dnevno. 

U slovenačkoj narodnoj kuhinji se najčešće služi uz divljač i suhomesnate proizvode, kao i druga "crvena" mesa. 

 Iznad svega, moram da pohvalim kompletno osoblje restorana Amon, koje je bilo izuzetno ljubazno, sa odličnom domaćom kuhinjom, prijatnom atmosferom i izvanrednim domaćim vinom  :) 

 Dakle, ljubitelji dobre kuhinje, ali i dobrog vina i prijatnog okruženja, ukoliko Vas put nanese do Slovenije, nećete se pokajati ukoliko se uputite do mesta Olimje, opštine Podčetrtek!

 

Vina iz Olimja

U ovom blogu, nije bilo neke veće priče o vinima Slovenije, a sada kada sam već odlučila da napišem reč-dve o njima, moraću da krenem direktno od poslednje dve vrste, koje sam juče probala.

Naime, jučerašnja poseta mestu Olimije, u blizini Hrvatske granice je bilo toliko puno pozitivnih utisaka, da me još uvek drži   :)

Pre svega, moram da naglasim, da koliko sam već puta gostovala u Sloveniji, za ovo malo mesto još do pre neki dan nisam ni čula.Nalazi se jako blizu Hrvatske granice, uz reklu Sota, opština Podčetrtek.

Za uvod, moram prvo ukratko da opišem imresije iz ovog mesta. Znate li onaj osećaj  kada se uputite u drugu zemlju, pa obiđete glavne najpoznatije lokacije, najčešće gradove, pa nakon takvog obilaska kao da nedostaje još nešto sitno što biste voleli da vidite i što će dati onaj pun utisak vaše putašestvije? Onda pokušate sami da "iznjuškate" šta bi još moglo biti zanimljivo, gde biste videli i/ili probali nešto novo; pokušate da nađete restoran uz vodu sa pristojnom ponudom i tako u krug, ali ukoliko se tako nešto ne ponudi, jednostavno se zadovoljite onim što je na raspolaganju. Kao što bi rekao jedan od stručnjaka za razvoj turizma Slovenije- to Vam je kao kada odete na skijanje i onda osim tog hotela i planine na kojoj ste se ne nudi ništa drugo, pa ni sami ne znate kuda biste. 

Dakle....Olimje je upravo takvo jedno mesto, koje ima da ponudi nekoliko tako zanimljivih stvari na jednom mestu. Turističko mesto. Rekla bih da sve što se nudi jeste znamenito. Na primer, jedna od najstarijih sačuvanih apoteka u Evropi, botanička bašta sa preko 160 vrsta lekovitog bilja, čokoladnica, kompleks samostana sa crkvom i dvorcem, domaća proizvodnja piva, golf tereni, uzgoj srna i jelena, kao i nezaobilazne terme Olimje.  Ovo sada se ne može ni nazvati kao reklama ovakvog mesta, jer je definitivno moja preporuka da imate u vidu da makar jedan deo vremena odvojite za ovo mesto ukoliko se uputite u Sloveniju.

Svakako da je ovo područje ponosno na svoje vinograde i vinogradare, sa akcentom na enologe koji brinu o sopstvenim vrstama vina i najzad ekološkim vinima. Tu su i ekološki voćnjaci, ali i netaknuta priroda. Uz dobro vino se podrazumeva i dobra isključivo domaća kuhinja. U restoranu koji u svom kompleksu sadrži sopstveni vinograd, ekološki voćnjak, golf teren, apartmane za goste namernike, ali i konferencijski prostor smo imali izuzetan ručak uz vino na jednako visokom nivou.

Restoran "Amon"

Uz ručak koji smo imali, pristajalo je neko belo vino. Izbor je pao na njihovo domaće vino Virštajnčan. Pre svega moram da kažem da je ovo vino izvrsno, postoje reči kojima se može opisati, ali ukus se ipak ne može dočarati, jednostavno se mora probati. Napravljeno je kao mešavina sorti sauvignon, chardonnay, italijanski rizling, rizling rajnski i domaće autohtone sorte grožđa  rizmanec (rumeni muškat)*.  Boja je sjajno žuto-zelena, dok se u mirisu mogu osetiti pojedinačni mirisi pomenutih sorti od kojih se sastoji. Izražena harmonija kiselina i šećera, ukus je kompleksan i može se reći da je vino izražene punoće.      

    
Ovo vino je dobilo ime po istoimenom mestu koje se takođe nalazi u opštini Podčetrtek (nemački- "vier Stein"). Tipičan vinogradarski rejon. U njemu se nalazi i 120 godina star čokot vinove loze. Moram pomenuti da sva njihova vina potiču iz  Šmarsko-Virštanjske vinorodne pokrajine. Osim pomenutog, sva vina nose boju, ukus i arome najboljih štajerskih belih ali i crvenih vina.



* - žuti muskat

Tokajac (Tokaji Aszú) :)

Mađarska slatka vina "Tokajci" su prvi podlegli kontroli porekla i to još 1730 godine. Tadašnji vinogradi su klasifikovani u 3 kategorije, zavisno od kvaliteta zemljišta, izloženosti suncu i mogućnosti da stvore Botrytis cinerea (siva trulež grožđa, dešava se u cvetanju ili pred cvetanje, kada čitav budući grozd od zdravog pređe u potpuno siv ili tamno smeđ, usled delovanja izvesnih gljiva).

Ovo slatko mađarsko vino se dobija kupažom 4 različite sorte grožđa i to: furmint, muskat lunel, orémus i hárslevel.  (imena sorti grožđa se pišu malim slovom, a ukoliko je vino proizvedeno od samo jedne sorte i nosi naziv po sorti od koje je dobijeno, onda se ime tog vina piše velikim slovom....dakle, nisam slučajno napisala imena sorata malim slovima)    ;)

Dozvoljena je upotreba šest sorti grožđa za proizvodnju tokaja: (pomenuti) furmint, hárslevelű, žuti muscat (mađarski: Sárgamuskotály), zéta (nekad se zvao oremus – klon između furminta i bouvier grožđa), kövérszőlő i kabar.

Mađarski "tokajac" nema nikakve veze sa vinom Tokaj, koje se proizvodi u Goriškim brdima. Naime, italijanski Tocai Friuliano se proizvodi od istoimene sorte grožđa i ono je belo vino. Potiče sa dve regije, italijansko-slovenačke oblasti. Mađarska ima ukupno 22 vinske regije, od kojih je najznačajnija upravo ona sa koje i potiče Tokajac, Tokaj-Hegyalja (nadam se da sam dobro napisala ime ove vinske regije :) ).

Interesantno je da je od 2007. godine upotreba imena tokaj dozvoljena samo za vina iz regije Tokaj u Mađarskoj, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo  italijanskih i slovenačkih proizvođača (donedavno su mogla da se prodaju suva bela vina iz Italije pod imenom Tocai Fruliano ili slovenački Tokaj).

Tokajac se dobija od kasne berbe grožđa, neretko  napadnutog plemenitom plesni. To je slatko vino nastalo na vrlo sličan način kao i sotern iz Bordoa. Proizvodi se od polusuvog grožđa koje je već zahvaćeneo plemenitom plesni, a grožđe u ovom stanju zove se aszu (ta oznaka često stoji na etiketama, kao na fotografiji gore). Grozdovi se potom stavljaju u drvene pletene korpe, poznatije pod imenom putton (kapaciteta oko 20-25 kg) i tu provode nekoliko dana. Količina korpi potrebna da se napune burad (gonc burad od 136 litara) direktno određuje nivo slasti u vinu.  Tokaj aszu esszencia sadrži između 180 i 230 g/l neprevrelog šećera. Najveći nivo slatkoće je u tokaj eszenciji, koja ima od 500-800 g/l neprevrelog šećera.

Tokaji szamorodni je najniža, a tokaji esencia najviša kvalitetna kategorija ovih prirodnih desertnih vina kojima je zajednička značajna zlatnožuta boja, desertni miris koji neke podseća na svežu koricu hleba, druge više na miris lipe i bagrema. Kad se kaže da to vino ima pun, fin i skladan miris i ukus, valja dodati da mu se bogatstvo ne da rečima opisati, već ga samo pijući doživeti.