Modra Frankinja - Olimje

Sobzirom da sam u predhodnom post-u pisala o mestu Olimje i o jednoj vrsti vina koje sam tamo probala, odlučila sam da napišem poseban post za drugo vino iz ovog mesta.

Reč je o vrsti vina Frankovka, odnosno Modra Frankinja, kako je domaćini zovu. Poreklo ove sorte vinove loze se vezuje za Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i/ili za Nemačku, pa se na izvestan način može reći da je ovo i autohtona slovenačka sorta. Kako se Olimje nalazi u vinorodnom delu Posavje, u kom su najbolji uslovi za gajenje frankovke, vino je bilo očekivanog kvaliteta. 

Boja vina je plavo-crveno, sa blagim ljubičastim odsjajem, nešto tamnije, zatvorenije boje. Miris vina asocira na voće, naročito na jagodaste voćne vrste, tipa borovnice i maline. Ukus vina je pun, sa uravnoteženim odnosom kiselina i šećera.

U posavju je Modra Frankinja vodeća sorta za crvena vina. Klimatski uslovi veoma utiču na kvalitet ove sorte, te Posavje po klimatu nudi odlične uslove za gajenje ovog kultivara.

Idealna zrelost se dostiže nakon 5 do 6 godina odležavanja. Vino ima oko 12 vol.% alkohola, prijatnu svežinu, koja se i sa starenjem dugo zadržava. Ovu sortu vinove loze odlikuje i velika količina antioksidanata koji se nalaze ispod pokožice ploda, u prvom redu resveratrola, koji snižava holesterol kod ljudi. Istovremeno, sprečava nastajanje kancerogenih oboljenja, te se vino ove sorte može i preporučiti za konzumaciju u određenoj količini. Ta količina ne bi trebala da prelazi 1 dcl čistog vina dnevno. 

U slovenačkoj narodnoj kuhinji se najčešće služi uz divljač i suhomesnate proizvode, kao i druga "crvena" mesa. 

 Iznad svega, moram da pohvalim kompletno osoblje restorana Amon, koje je bilo izuzetno ljubazno, sa odličnom domaćom kuhinjom, prijatnom atmosferom i izvanrednim domaćim vinom  :) 

 Dakle, ljubitelji dobre kuhinje, ali i dobrog vina i prijatnog okruženja, ukoliko Vas put nanese do Slovenije, nećete se pokajati ukoliko se uputite do mesta Olimje, opštine Podčetrtek!

 

Vina iz Olimja

U ovom blogu, nije bilo neke veće priče o vinima Slovenije, a sada kada sam već odlučila da napišem reč-dve o njima, moraću da krenem direktno od poslednje dve vrste, koje sam juče probala.

Naime, jučerašnja poseta mestu Olimije, u blizini Hrvatske granice je bilo toliko puno pozitivnih utisaka, da me još uvek drži   :)

Pre svega, moram da naglasim, da koliko sam već puta gostovala u Sloveniji, za ovo malo mesto još do pre neki dan nisam ni čula.Nalazi se jako blizu Hrvatske granice, uz reklu Sota, opština Podčetrtek.

Za uvod, moram prvo ukratko da opišem imresije iz ovog mesta. Znate li onaj osećaj  kada se uputite u drugu zemlju, pa obiđete glavne najpoznatije lokacije, najčešće gradove, pa nakon takvog obilaska kao da nedostaje još nešto sitno što biste voleli da vidite i što će dati onaj pun utisak vaše putašestvije? Onda pokušate sami da "iznjuškate" šta bi još moglo biti zanimljivo, gde biste videli i/ili probali nešto novo; pokušate da nađete restoran uz vodu sa pristojnom ponudom i tako u krug, ali ukoliko se tako nešto ne ponudi, jednostavno se zadovoljite onim što je na raspolaganju. Kao što bi rekao jedan od stručnjaka za razvoj turizma Slovenije- to Vam je kao kada odete na skijanje i onda osim tog hotela i planine na kojoj ste se ne nudi ništa drugo, pa ni sami ne znate kuda biste. 

Dakle....Olimje je upravo takvo jedno mesto, koje ima da ponudi nekoliko tako zanimljivih stvari na jednom mestu. Turističko mesto. Rekla bih da sve što se nudi jeste znamenito. Na primer, jedna od najstarijih sačuvanih apoteka u Evropi, botanička bašta sa preko 160 vrsta lekovitog bilja, čokoladnica, kompleks samostana sa crkvom i dvorcem, domaća proizvodnja piva, golf tereni, uzgoj srna i jelena, kao i nezaobilazne terme Olimje.  Ovo sada se ne može ni nazvati kao reklama ovakvog mesta, jer je definitivno moja preporuka da imate u vidu da makar jedan deo vremena odvojite za ovo mesto ukoliko se uputite u Sloveniju.

Svakako da je ovo područje ponosno na svoje vinograde i vinogradare, sa akcentom na enologe koji brinu o sopstvenim vrstama vina i najzad ekološkim vinima. Tu su i ekološki voćnjaci, ali i netaknuta priroda. Uz dobro vino se podrazumeva i dobra isključivo domaća kuhinja. U restoranu koji u svom kompleksu sadrži sopstveni vinograd, ekološki voćnjak, golf teren, apartmane za goste namernike, ali i konferencijski prostor smo imali izuzetan ručak uz vino na jednako visokom nivou.

Restoran "Amon"

Uz ručak koji smo imali, pristajalo je neko belo vino. Izbor je pao na njihovo domaće vino Virštajnčan. Pre svega moram da kažem da je ovo vino izvrsno, postoje reči kojima se može opisati, ali ukus se ipak ne može dočarati, jednostavno se mora probati. Napravljeno je kao mešavina sorti sauvignon, chardonnay, italijanski rizling, rizling rajnski i domaće autohtone sorte grožđa  rizmanec (rumeni muškat)*.  Boja je sjajno žuto-zelena, dok se u mirisu mogu osetiti pojedinačni mirisi pomenutih sorti od kojih se sastoji. Izražena harmonija kiselina i šećera, ukus je kompleksan i može se reći da je vino izražene punoće.      

    
Ovo vino je dobilo ime po istoimenom mestu koje se takođe nalazi u opštini Podčetrtek (nemački- "vier Stein"). Tipičan vinogradarski rejon. U njemu se nalazi i 120 godina star čokot vinove loze. Moram pomenuti da sva njihova vina potiču iz  Šmarsko-Virštanjske vinorodne pokrajine. Osim pomenutog, sva vina nose boju, ukus i arome najboljih štajerskih belih ali i crvenih vina.



* - žuti muskat

Tokajac (Tokaji Aszú) :)

Mađarska slatka vina "Tokajci" su prvi podlegli kontroli porekla i to još 1730 godine. Tadašnji vinogradi su klasifikovani u 3 kategorije, zavisno od kvaliteta zemljišta, izloženosti suncu i mogućnosti da stvore Botrytis cinerea (siva trulež grožđa, dešava se u cvetanju ili pred cvetanje, kada čitav budući grozd od zdravog pređe u potpuno siv ili tamno smeđ, usled delovanja izvesnih gljiva).

Ovo slatko mađarsko vino se dobija kupažom 4 različite sorte grožđa i to: furmint, muskat lunel, orémus i hárslevel.  (imena sorti grožđa se pišu malim slovom, a ukoliko je vino proizvedeno od samo jedne sorte i nosi naziv po sorti od koje je dobijeno, onda se ime tog vina piše velikim slovom....dakle, nisam slučajno napisala imena sorata malim slovima)    ;)

Dozvoljena je upotreba šest sorti grožđa za proizvodnju tokaja: (pomenuti) furmint, hárslevelű, žuti muscat (mađarski: Sárgamuskotály), zéta (nekad se zvao oremus – klon između furminta i bouvier grožđa), kövérszőlő i kabar.

Mađarski "tokajac" nema nikakve veze sa vinom Tokaj, koje se proizvodi u Goriškim brdima. Naime, italijanski Tocai Friuliano se proizvodi od istoimene sorte grožđa i ono je belo vino. Potiče sa dve regije, italijansko-slovenačke oblasti. Mađarska ima ukupno 22 vinske regije, od kojih je najznačajnija upravo ona sa koje i potiče Tokajac, Tokaj-Hegyalja (nadam se da sam dobro napisala ime ove vinske regije :) ).

Interesantno je da je od 2007. godine upotreba imena tokaj dozvoljena samo za vina iz regije Tokaj u Mađarskoj, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo  italijanskih i slovenačkih proizvođača (donedavno su mogla da se prodaju suva bela vina iz Italije pod imenom Tocai Fruliano ili slovenački Tokaj).

Tokajac se dobija od kasne berbe grožđa, neretko  napadnutog plemenitom plesni. To je slatko vino nastalo na vrlo sličan način kao i sotern iz Bordoa. Proizvodi se od polusuvog grožđa koje je već zahvaćeneo plemenitom plesni, a grožđe u ovom stanju zove se aszu (ta oznaka često stoji na etiketama, kao na fotografiji gore). Grozdovi se potom stavljaju u drvene pletene korpe, poznatije pod imenom putton (kapaciteta oko 20-25 kg) i tu provode nekoliko dana. Količina korpi potrebna da se napune burad (gonc burad od 136 litara) direktno određuje nivo slasti u vinu.  Tokaj aszu esszencia sadrži između 180 i 230 g/l neprevrelog šećera. Najveći nivo slatkoće je u tokaj eszenciji, koja ima od 500-800 g/l neprevrelog šećera.

Tokaji szamorodni je najniža, a tokaji esencia najviša kvalitetna kategorija ovih prirodnih desertnih vina kojima je zajednička značajna zlatnožuta boja, desertni miris koji neke podseća na svežu koricu hleba, druge više na miris lipe i bagrema. Kad se kaže da to vino ima pun, fin i skladan miris i ukus, valja dodati da mu se bogatstvo ne da rečima opisati, već ga samo pijući doživeti.

"Žuto vino" vredno 57.000 evra

Priča se na B-92....pa ajde da podelim i sa Vama   :)

Jedna boca posebne vrste vina ,,žutog vina" iz 1774. godine je prodata za 57.000 evra švajcarskom kupcu. To je rekrodna cena za bocu te vrste vina po kojoj je čuvena Žira, region u središnjoj Francuskoj.

Boca je prodata na aukciji u gradu Arboa, a početna cena je bila 5.000 evra.

Vino u boci od 0,87 litara je burgundac iz iste partije od pre više od dva veka, iz koje je bilo i vino degustirano 1994. kada je dobilo ocenu 9,4 od maksimalno mogućih 10.

Proizvodnja u Žiri je mala, 80.000 hektolitara godišnje, i ima reputaciju vrhunskog kvaliteta.

,,Žuto vino", nazivano i ,,vinom kraljeva i kraljem vina", odleži u posebnim buradima od 228 litara šest godina i tri meseca, a zatim se uliva u takođe posebne boce koje su sada zapremine od 0,62 litra.

(moram da dodam da sam kompletan tekst dala na "copy-paste", totalno zanimljivo, pa hajde da poverujem, kad je već objavljeno u nekoliko dnevnih listova)

mamurluk, ovaj....mda...

Kažu da je nakon vina, mnogo lakši mamurluk, nego od drugih alkoholnih pića. Neizbežno da je mamurluk gadna stvar nakon alkohola, ali on se može prevazići uz par "domaćih" recepata, kao što su: sok od paradajza ili limuna; 2 kašičice meda rastvorene u hladnoj vodi; sveža šargarepa....ili čaša hladnog jogurta. Ok, moj drug Dragan tvrdi da treba konzumirati majonez ukoliko preterate sa alkoholom, jer majonez vezuje alkohol, pa ćete se u startu osećati manje nacugano, pre nego što stignete do stanja mamurluka    :))))

Bilo kako bilo, u vinu se prvenstvo uživa. Ukoliko preterate i dočeka Vas jutarnji mamurluk, to je direktan pokazatelj da treba da promenite vino, jer je sadržalo previše sumpor-dioksida. Zapravo, u vinima se nalaze izvesna enološka sredstva u obliku sumpor-dikosida, a uloga ovog gasa je da štiti vino od oksidacije i mikrobiološkog kvara. Vinu se može dodati kao gasoviti sumporvodonik, kao rastvor sumporaste kiseline, a najčešće se dodaje kao rastvor vinobrana. Sumpordioksid se vezuje za hemoglobin u krvi i to jačom vezom nego kiseonik. Time u mozak ne dolazi dovoljno kiseonika i on nam „šalje“ signal kroz glavobolju.

Etikete

Vinska etiketa na sebi treba da sadrži informacije koje će kupcu delimično ukazati o kakvom se vinu radi, a i ujedno pomoći pri izboru vina. Na flašama se često nalaze dve etikete. Prednja ukazuje o kojoj se vrsti vina radi, dok zadnja uglavnom sadrži nešto više informacija. Ono što će na tim nalepnicama sa poleđine biti navedeno, često zavisi od zemlje do zemlje. Nekada se dodaje i treća etiketa, koja se zna nalaziti okačena na samom grlu flaše, koja nudi nešto šire informacije o određenom vinu.

Ono što bi trebalo da se nalazi na etiketama su:

Naziv vina ili proizvođača - to može da bude  zaštićen naziv vina, ime sorte grožđa od kojeg je vino dobijeno, vinski region i/ili naziv vinarije

Vinski region ili apelacija - zemlja ili region u kojem se uzgaja grožđe od kojeg se pravi vino. U većini zemalja su vinski regioni ili apelacije definisani zakonom, a vina napravljena u ovim regionima imaju posebnu oznaku na etiketi
Vintage ili godina berbe - je godina u kojoj se grožđe bere, a ne godina u kojoj se vino flašira (neka vina se mogu flaširati par godina kasnije).U mnogim zemljama je propisano zakonom da  najmanje  85 % vina bude iz iste godine berbe, do  15% se može mešati sa grožđem iz drugih godina.
Sorta grožđa – ukazuje na određenu vrstu grožđa  od koje je vino napravljeno
Reserve- ukazuje na vino koje je odležalo par godina pre nego što se našlo u prodaji
Barrique –ukazuje na vina koja su odležala u specijalnim buradima od hrastovine

Sve druge informacije variraju u zavisnosti od zakona određene zemlje. Nemačka vina,na primer imaju oznaku "Amptliche Prüfungs Nummer (AP Number)",serijski broj koji dobijaju tokom zvaničnog testiranja. Francuska vina mogu imati oznaku neke od tradicionalnih klasifikacija(  “Grand Cru" ili  "Premier Cru" na  Burgundy vinima).

Vinske etikete takođe sadrže sitno štampanu približnu količinu alkohola, veličina flaše ili količinu vina u flaši, merena u mililitrima mora se nalaziti na prednjoj etiketi flaše.



dizajnirao Peter Gregson za vinariju "Fruškogorski vinogradi"


Osim uobičajenih...evo nekoliko stvarno zanimljivih etiketa   :)

A može da Vam se dopadne i sledeća ambalaža...pa tek onda i etiketa    ;)

Svakako...vina iz ovakve ambalaže nikako ne savetujem, ma koliko zanimljivo, praktično, pristupačno ili kako god delovalo!

Rumuni to rade ovako

Rumuni su dizajnirali bocu, kako oni kažu, za poslovne partnere i koja izgleda ovako:

Naime, reč je o ambalaži, koja ima neobičnu namenu   :)  po njima, iz ove flaše koja ima 2 grla će se iz prvog točiti vino za poslovne partnere, a nakon što to učine će kulturno zatvoriti prvo grlo, pa sa druge strane otvoriti i točiti za sebe. Da li ovo treba da baci akcenat na ozbiljnost sastanka, ili ne-prosudite sami. A ukoliko mislite da to nije u pitanju, onda sebi objasnite kako vi to želite   ;)

Ova neobična flaša se nalazi unutar dve spojene čaše po široj strani, koje se neposredno pre upotrebe razdvoje. U jednoj od čaša flaša ostaje, radi oslonca, a u drugu se vino toči.

Sam oblik ove čaše priliči za limunadu, a ne za vino...ali ako su Rumuni ovaj dizajn tako predložili, moliću lepo, onda to mora da se ispoštuje     :)